Nadomak Smedereva, u delu grada koji Smederevci znaju kao
Plavinac, nedaleko od beogradskog puta, na brdu sa pogledom na Dunav, okružena
sa jedne strane vinogradima, a sa druge stoletnim parkom, nalazi se Vila
Obrenovića. Nekadašnji letnjikovac ove dinastije, bez sumnje kulturni i
istorijski spomenik vredan pažnje, nažalost, još je dostupan malom broju
posetilaca.Sada već oronulo zdanje skriva eksponate iz 17, 18. i 19. veka. Salon
popločan mermerom, čuva pozlaćen nameštaj i portrete dva srpska kneza Miloša i
Mihaila i dva kralja Milana i Aleksandra. Na spratu su dva apartmana koji odišu
skupocenom jednostavnošću, a pripadali su mladom i starom kralju. Nameštaj je
država otkupljivala u inostranstvu ili od starih beogradskih porodica koje su
znale da je pripadao Obrenovićima.Davne 1827. ili 1829. godine, nepismeni, ali
vispreni knjaz Miloš Obrenović, kupio je imanje u Smederevu od nekog Turčina
Muhameda. Iz tog perioda sačuvan je Milošev platan ispred vile, kamen binjektaš
sa kojeg se uzjahivalo na konja i koafeza (toaletni sto koji je knjaz poklonio
kneginji Ljubici). Već 1830. godine sa imanja se točilo belo vino. Tu je 1833.
godine knjaz sagradio vinski podrum sa kućom nad njim i već tada je imao ideju
da za sebe tu izgradi dvor ili letnju rezidenciju.Ostala je zapisana prepiska sa
nepoznatim bečkim arhitektom koga je Miloš bio nameran da angažuje. Bečlija je
poslao Milošu sedam pitanja, tipa, da li je palata u varoši ili van nje, da li
je u blizini voda, da li će vladar tu živeti sa porodicom ili sam, kakvo
grejanje planiraju i sl. Odgovori su bili veoma zanimljivi i na neki način
svedočanstvo tog vremena: „Palata će biti za sada na kraju varoši, no praviće se
vremenom za njom jošt ostala javna i privatna zdanja, tako da će vremenom palata
u sredi varoši biti... Za gospodara, njegovu familiju i neko čislo njegovi lični
služitelja. Magaza za karuce, štala za 60 konja, komore za stvari i nekoliko
kancelarija u kojima će se ekonomičeska i ostala privatna djel, a knjaževskog
dvora svršavati, kapela šule i teatar neće trebati... Jedo dve tri sobe neka
budu sa italijanskim, a sve ostale sobe sa bečkim furunama.“
Do dogovora o izgradnji palate nije
došlo. Tek kasnije, 1865. godine, za vreme vladavine kneza Mihaila, imanje
dobija objekat i funkciju letnjikovca. Knez Mihailo je često boravio u svom
vinogradu, obnavljao sadnice i lično prisustvovao berbama. Na imanju je imao
terene za golf i kriket i malu ergelu konja.Njegovo oduševljenje prema
smederevskom imanju nije baš delio knez Milan, sin Miloševog brata Jevrema koji
ga je nasledio. Nije ni čudo jer ga je za ovaj, vezivala neprijatna epizoda u
narodnom predanju poznata kao „smederevski nameštaj“ ili „smederevski nužnik“.
Čak neki smatraju da to nije bila nikakva slučajnost nego pokušaj atentata.
Naime, izvesni poljski klozet ovde je propao pod knjaževom težinom, a Milan se
spasao pucanjem iz pištolja, dozvavši tako dežurnog adjutanta da ga izvade „iz
zna se već čega“.Pravi dvorski život ustanovljen je za vreme kralja Milana i
kraljice Natalije. U letnjikovcu je kraljevski par priredjivao zabave i okupljao
poznate umetnike i književnike. Dolazili su Milan Rakić, Laza Kostić, Milovan
Glišić. U vili se i danas nalazi sto Milana Rakića na kojem je pisao pesme. Ovde
je kraljica Natalija saznala za venčanje svog sina Aleksandra sa dvorskom damom
Dragom Mašin. Odavde je objavljena trudnoća kraljice Drage. Kažu dobri
poznavaoci da je upravo ovde u vili pripreman atentat na Aleksandra i Dragu
Mašin.Porodica Obrenović nije nešto bila od preteranog ugleda u Smederevu.
Stalno su se sukobljavali Obrenovićevci i Karadjordjevićevci. Iz tog vremena,
ostala je anegdota o govoru predsednika smederevske opštine Živka Pandurovića
prilikom dočeka parobroda sa kraljevskim parom 1902. godine. Okupljenom narodu,
Pandurović se ovako obratio: „Braćo i sestre, gradjani grada Smedereva! Sakupili
smo se ovde da dočekamo i pozdravimo miloga nam kralja Aleksandra, gospodju mu
Dragu, oca mu Milana i milu mu majku Nataliju“. Tu se narod ustalasao, pa se
čulo i: "Znam te Žiko, platićeš mi kad dodješ u Beograd“. Naravno, Aleksandar se
ipak nije osvetio Žiki, a nije ni stigao.
Vila je postala prava vila tek za vlasti kralja Aleksandra Obrenovića. On je
rekonstruisao 1897. godine i dogradio već postojeće zdanje. Na nagovor kraljice
majke Natalije, angažovao je arhitektu Jovana Ilkića, bečkog djaka, koji vilu
preobražava u „švajcarskom stilu“, dodavanjem dve ugaone kule, načinjeni su
drveni balkoni, drveno izrezbareno stepenište i filigranski uradjeni drveni
ukrasi. Ilkić je inače autor zdanja Narodne skupštine u Beogradu, hotela Moskva
i oficirskog doma, sada SKC-a, da pomenemo samo najpoznatije.Nakon ubistva
Aleksandra i Drage, 1903. godine, kraljica Natalija je letnjikovac poklonila
pukovniku Antoniju Oreškoviću. Poklonila mu je 30 hektara zemlje, vilu i sve što
je bilo u njoj, srebro za više stotina osoba, nameštaj, oružje, rublje i zapregu
okovanu srebrom. Sve je vredelo milion dinara u zlatu.Vila je poslednji put
renovirana 1961. godine, pred samit nesvrstanih, kada je izgubila drvene ukrase.
Tada je uredjena i seoska kuća sa apartmanima za potrebe vlade. Danas kuću
koristi samo vlada Srbije, kao i vino iz njenih vinograda.U vili su boravili od Josipa Broza Tita i njegovih gostiju, do
Maradone i Kusturice. Imanje je idealan anbijent za serije i drame. Vila je tek
u avgustu prošle godine dobila status spomenika kulture, ali je i dalje ostala
zatvorena za javnost. Šteta.
.jpg){kind=link}